Речи на месту
Место са којег се човек најбоље види
Извори свих мојих знања одувек су били књиге и људи. Књиге – свет мимо других светова. Или – можда још боље – светови мимо света. Оне су прво сигурно место
Најтеже је победити себе
Пробали смо ту јабуку, и није нам било доста. Напротив – као да нам је тај залогај застали у грлу отворио нова врата, затворивши их за нама на Едену. Иако
Моја супермоћ је што немам супермоћи
Хоћу да вас учим шта је то натчовек, рекао је Заратустра. Човек је нешто што треба превладати. Човек је конопац, разапет измеду животиње и натчовека – конопац изнад амбиса, каже
На Фарским острвима још увек убијају китове…
Волела бих са знам да ли човечанство заиста верује у оправдања за све гадости које прави? Да ли заиста сматра да сва зверства (уз дубоко извињење зверима животињског порекла) која
Quod scripsi, scripsi
Узимам у руке књигу „Јеванђеље по Исусу Христу” Жозеа Сарамага и један од два цитата на самом почетку књиге припада Понтију Пилату [1]. Помишљам како наше мисли траже своје одјеке
Водич кроз мале смрти и велика рађања
Кажу да пре уласка у море река дрхти од страха. Oсврће се гледајући стазе којима је прошла, са врхова планина, дугачак кривудав пут који је прошла кроз шуме и
Слобода се крије у ходању напред
Текст и фото: Тамара Ђуран Већ неко време трчим. По сунцу или хладноћи, без обзира на јачину ветра, нагиб терена, своје претходне физичке могућности. Баш онако како рече Форест Гамп
Ко зна?
Текст и фото: Тамара Ђуран Мислила сам да је човечанство паметније. Да ће из вековних искустава и прохујалих токова колективне свести, универзалних мотива и истих страдања, само са различитим варијаблама,