Псеудосећања
Из сукрвице вина
и модрих превоја дима од цигарете
стварам псеудосећања
На нас
На наше гласове,
немирне јегуље,
док говоримо о љубави
На прсте,
морнарске чворове,
док ходамо кроз дрвореде липа
На дах једног,
и дах другог,
док се поигравамо
стварањем новог живота
и на страх
да бисмо се у толикој љубави
могли изгубити
На трагове
смеха,
плача,
бола
и понеки тражић среће
На сва љубљења:
пред мојом зградом,
у Чика Љубиној,
на тераси,
плажи,
твојој соби,
Скадарлији (тај ми је омиљени)…
Стварам та своја нестварна сећања
кроз вијугања дуванског дима,
лимфу вина,
и окрњене делове душе
И питам се
како би било
– тако или можда још боље –
да је ипак успело
то бунило између нас двоје…
Тамара Ђуран: „Камен и кост”, Нова ПОЕТИКА, Београд, 2021.
