Одувек, речи су ми изазов. Без обзира треба ли да буду изговорене или прећутане. Имају ту моћ да истовремено воде до имагинарног и држе чврсто на тлу. Речи ми дају сигурност. Оне су ткиво мог духовног бића. Речи су суштина која се спознаје онда када су на правом месту.
Речи на месту
Речи поседују моћ стварања, али имају и рушилачку моћ. Овде им тражимо место како би обе моћи биле у равнотежи.
Некоме је у „ћутању сигурност”, док је другоме исказана реч равна самом живљењу, потреба насушна. Завиримо у свет оних који трагају за речима и њиховим правим местима.